Kao što većina već zna, dijete sa niskim sadržajem ugljenih hidrata periodično su akatuelne već duže vreme. Posebno su postale popularne šezdesetih godina prošlog veka, kada je Atkinsonova dijeta stupila na scenu.

Uprkos popularnosti kao metoda mršavljenja, većina ljudi ne prepoznaje posledice koju ishrana sa malo ugljenih hidrata može imati po naše zdravlje, posebno na hormone.

Zato ću u ovoj epizodi govoriti o povezanosti i uticaju unosa ugljenih hidrata na hormonski status.

Ugljeni hidrati i reproduktivni hormoni

Posebno su ženski hormoni izuzetno osetljivi kada je naša ishrana u pitanju. To znači da ako vašem telu ne obezbedite odgovarajuću količinu kalorija ili ugljenih hidrata, može doći do značajnih poremećaja u proizvodnji ključnih ženskih hormona, poput luteinizirajućeg hormona (LH ili lutropin), zatim hormona koji stimuliše folikule (FSH ili folikulostimulirajući hormon), estrogena, progesterona i testosterona.

Ovi hormoni su od vitalnog značaja za efikasne reproduktivne procese.

Određeni broj ženskih hormona proizvodi se u mozgu, hipotalamusu i hipofizi. Ove žlezde u kombinaciji sa nadbubrežnom žlezdom formiraju osovinu hipotalamus-hipofiza-nadbubrežna žlezda (HPA), koja reguliše funkcije kao što su: raspoloženje, varenje, odgovor na stres, imunitet, libido, metabolizam i nivo energije.

Sve komponente HPA osovine su veoma osetljive na faktore poput stresa i nemaju dovoljno raspoložive energije u telu. Prema tome, ako ne unesete dovoljno kalorija ili ugljenih hidrata, to može imati negativan uticaj na žensku plodnost, što može dovesti do problema kao što je hipotalamusna amenoreja (odsustvo prirodne menstruacije) ili neredovne menstruacije.

Uzmimo za primer jednu studiju koja je ispitivala 45 pacijenata, starosti 12-19 godina, na ketogenoj dijeti. Rezultati su pokazali da je menstrualna disfunkcija najčešći neželjeni efekat (45% ženskih ispitanika), dok je 6 od njih imalo amenoreju.

Povrh toga, hormonska neravnoteža uzrokovana nedostatkom energije, koja se može pojaviti na dijeti sa niskim sadržajem ugljenih hidrata, takođe može dovesti do gubitka gustine kostiju, pogoršanja zdravlja srca, nedostatka energije, poremećaja sna, lošeg raspoloženja i povećane šanse za skladištenje masti (posebno oko stomaka).

Takođe, nekonzumiranje dovoljno ugljenih hidrata povezano je i sa većim nivoom kortizola (hormon stresa), što može dodatno smanjiti funkciju hipofize i pogoršati problem. Jedna studija o kontrolisanoj intervenciji hranjenja kod mladih gojaznih osoba, pokazala je da su oni koji su na dijeti sa niskim sadržajem ugljenih hidrata imali najveći nivo kortizola, uprkos tome što su pokazali poboljšanja u komponentama metaboličkog sindroma.

Ugljeni hidrati i hormoni gladi

Pokazalo se da niska potrošnja ugljenih hidrata ili kalorija potiskuje nivo leptina. Leptin je hormon koji oslobađaju masne ćelije i pomaže telu da održi svoju težinu, tako što inhibira glad i reguliše energetsku ravnotežu. Iz tog razloga, ponekad se naziva i „hormon sitosti“.

Osim očiglednih posledica niskog nivoa leptina, poput povećane gladi, nizak nivo može dovesti i do amenoreje. U stvari, dokazi ukazuju na to da je za održavanje normalnog menstrualnog ciklusa potreban određeni nivo leptina.

Ugljeni hidrati i hormoni štitne žlezde

Dijete sa niskim sadržajem ugljenih hidrata mogu uticati i na funkciju vaših hormona štitne žlezde, koji su važni za čitav niz telesnih funkcija, od otkucaja srca, nivoa holesterola, do menstrualnog ciklusa.

Štitna žlezda proizvodi dva hormona: tiroksin (T4) i trijodotironin (T3), a kao i ostali hormoni koje sam navela u ovom tekstu, takođe su veoma osetljivi na potrošnju ugljenih hidrata i kalorija.

Mali unos ugljenih hidrata može smanjiti nivo T3 hormona u telu. Jedna studija je otkrila da se nivo T3 u serumu brzo smanjuje kod žena koje primenjuju veoma niskokalorične dijete sa niskim unosom ugljenih hidrata. Međutim, ovaj pad T3 može se lako popraviti sa konzumacijom više ugljenih hidrata. Negativne posledice niskog nivoa T3 mogu biti i nedostatak koncentracije, loše raspoloženje i povećanje telesne težine.

Ko može imati koristi od povećanja unosa ugljenih hidrata?

Uglavnom je svaki slučaj poseban i drugačiji, pa je važno potražiti individualni savet od kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka ili nutricioniste, ukoliko ste zabrinuti oko načina ishrane ili unosa ugljenih hidrata.

Neki primeri slučajeva kod kojih povećanje ugljenih hidrata može biti korisno, uključuju sledeće:

*   Žene koje su fizički aktivne i teško se oporavljaju nakon treninga.
*   Žene koje pate od hipotalamusne amenoreje.
*   Žene koje su trudne ili doje.
*   Oni koji se oporavljaju od poremećaja ishrane.
*   Oni koji ograničavaju unos ugljenih hidrata, ali žele da postignu veću slobodu i fleksibilnost sa svojim načinom ishrane.

Zaključak

Kao što smo do sada utvrdili, svačije potrebe za ugljenim hidratima su različite, ali važno je voditi računa i biti svestan o uticaju i posledicama kako na balans ženskih hormona, tako i na celokupno zdravlje, pri odabiru načina ishrane.

Umerenost je ključna u svemu što radite i većina vas će najbolje funkcionisati ukoliko ima uravnoteženu ishranu, bez rigoroznih ograničenja ili eliminisanja bilo kog makronutrijenta.