Koliko je voće (ne) ZDRAVO
Rečenica „Jedite što više voća i povrća“ , do nedavno je bila sinonim za „hranite se zdravije“. Unos svežih namirnica se negde podrazumevao i niko nije dovodio u pitanje njihov kvalitet i efekat koji imaju na ljudski organizam. Međutim, poslednjih godina, u moru raznih teorija vezanih za ishranu, pojavila se još jedna – da je voće puno šećera, da nikako nije zdravo, da od njega možete dobiti dijabetes i bolesti jetre i da ga ni slučajno ne smete jesti ukoliko želite da smršate. Odjednom su svi vitamini, minerali vlakna i antioksidansi izgubili značaj, a fruktoza se predstavlja kao šećer opasan po zdravlje.
ŠTA JE FRUKTOZA?
Fruktoza je prirodni šećer, najjednostavniji pored glukoze i galaktoze.
Kada se konzumira, ona se metaboliše u jetri, prolazeći kroz kompleks metaboličkih puteva. Za razliku od glukoze koja brzo ulazi u krvotok i za energiju je može koristiti skoro svaka ćelija tela, fruktoza telu biološki nije potrebna.
Neke studije pokazuju da konzumiranje previše fruktoze može oštetiti jetru i nepovoljno uticati na insulin. Ipak, uzrok tome je zapravo ishrana bogata viškom kalorija i dodate fruktoze (i drugih šećera).
Šećer koji se dodaje raznim visoko prerađenim namirnicama i pićima jeste saharoza, koja se sastoji od 50% fruktoze i 50% glukoze.
Dakle, iako visoki unos fruktoze i drugih šećera zaista može negativno uticati na zdravlje, to za voće apsolutno ne važi.
Voće, u poređenju sa obrađenom hranom, sadrži veoma malo fruktoze koja ni na koji način ne može ugroziti vaše zdravlje, upravo suprotno.
Skoro je nemoguće uneti toliku količinu voća koja bi naštetila vašem zdravlju.
Ipak, za razliku od samog voća, voćni sokovi mogu predstavljati problem zato što se samo u jednoj čaši može naći nekoliko plodova.
Kada tolika količina šećera brzo uđe u organizam, telu je jako teško da ga obradi na pravi način.
Studije pokazuju da su učesnici koji su jeli sveže voće, smanjili rizik od dijabetesa tipa 2, dok su ga oni koji su pili sokove povećali.
Zato, uvek radije birajte sveže voće umesto voćnih sokova. Pored toga, sveže voće sadrži i veliku količinu vlakana koje sokovi uglavnom nemaju.
Usput zaboravite i teoriju da voće truli u organizmu zato što čeka na red da se svari, kao i ono da se ne sme jesti uveče. Varenje hrane počinje u usnoj duplji i nastavlja se dalje u digestivnom sistemu, ne dolazi ni do kakvog truljenja, što znači da ga možete jesti kad god vama prija. Takođe vas neće ni ugojiti, goje suvišne kalorije, a voće ih samo po sebi malo i sadrži.
O tome kada i koliko voća će jesti, treba da vode računa dijabetičari i alergični na fruktozu. To ne znači da će voće isključiti iz ishrane već samo da ga treba konzumirati uz konsultaciju sa lekarom.
Sve u svemu – voće je i dalje jedna od najzdravijih grupa namirnica i svakako ga ne bi trebalo izbegavati.
Ukoliko brinete o prevelikom unosu šećera, izbacite prerađenu hranu i zaslađena pića, a na voće slobodno navalite 🙂 Naravno, kao i sve, u okviru preporučenog dnevnog unosa 🙂
Uživajte do narednog čitanja
Nada 🙂
Da li si spremna da pronađeš svoj balans sa hranom?
Nije ti potrebna još jedna nova dijeta, režim ili plan.
Author
