Na Zemljinoj kugli trenutno stanuje sedam milijardi ljudi. Među njima ima onih koji skoro da i nemaju hrane, ima onih koji je bacaju kao i onih koji su opsednuti konceptom Clean Eating – u prevodu Čista zdrava ishrana.

Društvo se kroz istoriju postojanja suočavalo sa raznim fenomenima. Jedan od vrlo zastupljenih fenomena danas a kada je u pitanju ishrana jeste upravo ovaj čiste zdrave ishrane. Mnogi su povezali i ortoreksiju sa ovim terminom. Iako je ortoreksija možda isuviše striktno definisana i možda bih po nekim kriterijumima mogla i za sebe da kažem da spadam u grupu, jer ni pod razno ne bih pojela neku hranu poput: viršle, parizera, čipsa…. Ali postoji opet neka druga junky food koju pojedem povremeno poput: sladoleda, bele čokolade, gumene bombone… Tako da svako ima neku vrstu „loše“ hrane koju možda ponekad pojede, što je sasvim ok.

Ortoreksija je kao pojam definisana 1996. godine od strane dr Steven Bratman–a koji je opisao kao poremećaj u ishrani koji nastaje kao posledica širenja dezinformacija internetom od pseudo stručnjaka koji propagiraju neke svoje izmišljene teorije o hrani. Postoje mnogi ljudi koji misle da se ne hrane kvalitetno i da unose lošu hranu, nedovoljno nutrijenata, gde nastaje strah od raznih posledica kojim ovakav način života vodi. Ljude koji su pod strahom je najlakše omađijati i ubediti u iracionalne teorije o trovanju organizma, neophodnoj detoksikaciji i ostalim čudima.

Ortoreksija je nezdrava opsesija u vezi sa zdravom ishranom

Osobama koje imaju ortoreksiju zdrav način ishrane postaje opsesija, idu u ekstrem, imaju jake psihološke limite koje postavljaju a često su i zdravstveno ugroženi.

Povlači se paralela između ortoreksije i anoreksije, jer se svodi da oba stanja imaju opsesiju telesne mase, tj. održavanja nekog stanja koji je po uverenju prihvatljiv.

Smtra se da su ova oboljenja zapravo indirektna posledica uticaja medija, kao i opšteg kulturološkog fenomena zdravog i zgodnog tela.

Koncept Clean eating

Predstavlja način ishrane gde se izbegava sva hrana koju pseudo naučnici propagiraju lošom i jede se isključivo hrana poput – Organske, Non GMO, Gluten Free, navodno se izbegava hrana sa hemikalijama. Najčešće se izbegava procesuirana i industrijska hrana, a preporuka je da se uvodi što više konzumiranje sirove hrane.

Vrlo je važno da se istakne da nijedna od ovih gore preporuka nije naučno potvrđena. Nakon 50 godina analize i istraživanja, nije ustanovljena prednost organske u odnosu na konvencionalnu ishranu. Nakon 20 godina istraživanja nisu ustanovljeni rizici konzumiranja GMO hrane.

1% svetske populacije je intolerantno na gluten. Smatra se da tokom poslednjih 15-ak godina nema značajnog povećanja broja obolelih, koliko ima onih koji su se priklonili gluten free režimu iz čistog trenda. Trenutno ne postoji naučni stav da gluten ugrožava zdravlje onih koji nemaju intoleranciju. S tim što postoji intolerancija na pšenicu, pa neki ljudi mogu misliti da je to na gluten, a sve dovodi u zabunu jer su u istoj hrani i gluten i pšenica.

Izbegavanje toksina

Prisutan je trend izbegavnja hrane koja nas „truje“. Nakon konzumiranja te hrane neophodne su nam detox dijete. Ono što zagovornici zaborave da napomenu jeste da doza čini nešto toksično ili ne. Tačno je da su toksini svugde da ih ima oko nas. Voda je toksična ako se pije u izuzetno suficitarnim količinama. Bitno pitanje je koja doza? Vrlo je lako zastrašiti ljude pričom da se u njihovoj hrani nalaze toksini, a uz potpuno neadekvatno tumačenje termina Toksin.

Slično ovome preporučuje se izbacivanje hemikalija, a sve oko nas i jeste hemikalija. Voda je hemikalija, poput vode postoje mnogobrojne druge hemikalije koje imaju rogusne nazive i onda je lako zastrašivati. Ovde ističu  pravilo, Ako ne možeš da izgovoriš onda nemoj ni da jedeš. Hemikalije nastale u prirodi ne moraju biti zdravije u odnosu na one dobijene sintetičkim putem.

Znate da recimo kada gulimo krompir i kada naiđemo na zeleni deo treba da ga bacimo.

Taj deo što pozeleni je zapravo solanin, prirodni pesticid koji se inače nalazi u krompiru, ali ga na tom zelenom delu ima više nego što je uobičajeno i treba ga odstraniti, jer je štetan za upotrebu.

Sirova hrana – hir modernog doba

Kuvanje menja hranu često na bolje jer su nutrijenti čak i više iskoristivi. Pa tako npr. paradajz, brokoli, kupus, paprika su bolji da se jedu nakon termičke obrade. Kuvanje (kuvanje povrća u velikoj količini vode ili prekuvavanje) može uticati da se neki od nutrijenata i unište, ali ovo svakako nije razlog da izbegavate kuvanu hranu, jer ćete nutrijente kojima ne pogoduje termička obrada uneti kroz druge namirnice tokom dana.

Sirova hrana je živa hrana a kuvanje ubija hranu – to je jedna od ideja koju pseudo stručnjaci propagiraju. Zaboravili su i da stomačna kiselina vrlo ubija hranu. A hrana prvo tu i dospeva kada je unesemo u telo.

Clean eating je više psihološki efekat nego realnost

Ljudi se osećaju čisto, savesno i odgovorno ako jedu hranu za koju se priča da ima ovakve zdravstvene benefite. Neki teoretičari smatraju da je sam osećaj koji ljudi dobijaju u vezi sa tim načinom ishrane pogodan, jer se onda posledično osećaju zadovoljnima i srećnima, što može da bude dobar placebo efekat svega.

Industrija Clean eating na svetskom nivou ima trend rasta i vrlo je profitabilna grana, iako još uvek nije naučno potvrđena.

Uživajte do narednog čitanja

Nada 🙂